Данас је 18 година од почетка сурове антицивилизацијске, геноцидне, терористичке, ваздушне операције 4. Рајха под кодним именом НАТО пакта против Срба у држави која се тада звала Савезна Република Југославија која је иницирана лажним извештајем специјалног изасланика ОЕБС, Вилијама Вокера који би у правном систему био нешто као опуномоћени вештак са стране тужиоца којем је дозвољено да оцени предмет како хоће.
А предмет вештачења је био у чувеном Рачку када је са шиптарским терористима обукао цивилна одела поубијаним бандитима на и то представио као геноцидан акт безбедносних снага Србије против цивила другог генетског кода.
На десетогодишњицу лажног масакра у Рачку, 15. јануара 1999. године, лажни премијер лажне теористичке државе Косово, Хашим Тачи и лажни председник, Фатмир Сејдиу, одликовали су великог стручњака у лажима, човека који је продао своју душу самом Сатани, Вилијема Вокера, Златном медаљом за услуге човечанству. Али шта је медаља од 100 евра за једну битангу колика је Вокер?Он заслужује да му Срби обесе много већу медаљу, она која ће га оборити до самих врата пакла.
Терористи и крвници са Косова су овом приликом истакли да српски злочини никада неће бити заборављени. Данас, 18. година након овог милосрдног анђела Сатане лично, светска мафијашка хазарска дружина је одлучила да помогне албанској националној руљи која би да отима српске цркве и манастире и кроз Унеско их представи као своју личну заоставштину, у прављењу тужбе за геноцид над албанцима.
Хашим Тачи је наконгодину дана од лажног приказивања масакра у Рачку је признао да му је план добро успео. Бивши командант заштитних снага УН у Босни, канадски генерал Луис Мекензи је у изјави коју је дао Фондацији Лорд Бајрон цитирао Хашима Тачија познатог под надимком ЗМИЈА:
Он је признао да је цео лажни масакр у Рачку инсцениран од стране OVK која је пресвукла лешеве побијених терориста у цивилна одела, изрешетала их митраљезима и бацила у ров да би после тврдила да су Срби масакрирали цивиле. Нато је спремно прихватио подвалу јер је то и био заједнички план са јасним узимањем најновије улоге у свету и на дан педесетогодишњице од својег оснивања постао је ваздушна снага ОВК, терористичке организације шиптара са Косова.
Противправно, супротно свим конвенцијама међународног права, започели су кампању против суверене државе, чланице и оснивача УН, ОЕБС и многих других међународних организација.
Хашим Тачи је лично изјавио да су његови терористи убили 4 припадника министарства унутрашњих послова Србије у Рачку. Историјски, цео свет зна за част Србског војника и полицајца тако да то удар на само витештво србског народа и на његову част да у рату брани оно што је његово,а то је територија, национални генетски код и култура.
Даница Маринковић је раскринкала заверу против Срба, оборила случај „Рачак“ у Хагу
– Када смо урадили увиђај у Рачку, било је јасно да је дошло до оружаног сукоба, да се ради о албанским терористима и да нема ни говора о мучењу. Вокер је, ипак, рекао другачије и Србија је бомбардована – каже Даница Маринковић, некадашњи шеф истражне екипе Окружног суда у Приштини.
– Да су ме припадници КФОР-а и албански терористи тог јутра затекли у канцеларији, данас не бих била жива. Одрали би ми кожу – овако своју причу само за Телеграф.рс започиње судија Даница Маринковић, једина жена која зна истину о Рачку, због ког је СРЈ бомбардована 1999. године. Жена која је сведочила у Хагу и подигла потерницу за Харадинајем и Тачијем.
У зиму 1999. године, тачније 15. јануара, догодио се оружани сукоб између српске полиције и припадника ОВК у селу Рачак. Тог дана убијено је 40 припадника албанске терористичке организације. Међутим, тадашњи шеф верификационе мисије ОЕБС, Вилијам Вокер, тврдио је да је српска полиција извршила масакр над недужним цивилима албанске националности.Овакво тумачење послужило је као аргумент усмерен против СРЈ, и као легално покриће за почетак рата, односно, НАТО интервенцију против наше земље.
– Ништа се није десило тако како је Вокер рекао. Све је то био његов унапред смишљен план, уз подршку западних сила. Идеја је била да се Рачак представи као масакр над недужним цивилима и да то послужи као иницијална капсула за бомбардовање – објашњава Даница Маринковић, тадашњи шеф истражне екипе Окружног суда у Приштини и прва која је стигла у Рачак како би обавила увиђај.
То јој је, додуше, било отежано, с обзиром на то да су чак два дана са околних брда пуцали на њу и остатак истражне екипе. Даница је тек трећег дана успела да уђе у село.
– У Рачку смо прво затекли велику количину наоружања, ручне бомбе, сандуке са муницијом, војне униформе, пуне торбе са оружјем. Све смо то скицирали, снимили и пописали, а потом утоварили у камион. Одмах ми је било јасно да је Рачак упориште ОВК, а не село у ком су били недужни цивили, како су западне силе касније представиле.На увиђај су кренуле и екипе Асошиејтед преса и Ројтерса, снимили су све оно што је Даница видела, и записала у извештају. Ти снимци, међутим, никада нигде нису емитовани.– Када сам касније позвана да сведочим о Рачку, ја сам навела имена свих новинара и сниматеља који су ишли са мном, тражила да и њих позову на сведочење, али то се никада није догодило. Снимци су једноставно нестали – каже Даница.
Када је видела тела, одмах јој је било јасно да се радило о оружаном обрачуну и да нема ни говора о мучењу.
– Било је јасно да се ради о албанским терористима јер су на себи имали војничке ознаке, чизме, војничке каишеве, панталоне и јакне. Каснијим претресом остатка села, наишли смо на штаб ОВК, касарну у којој је било бомби, ручних бацача, муниције. Нашли смо чак и свеску са распоредом о дежурствима страже – присећа се Даница сваког детаља који је видела.Српски тим је започео обдукцију посмртних остатака 19. јануара 1999. године. У обдукцији су учествовали судскомедицински вештаци из Београда, Новог Сада, Ниша и Приштине, уз присуство двојице белоруских стручњака и два представника мисије ОЕБС. Фински тим медицинских вештака прикључио се обдукцији 22. јануара.– Закључак је био да су сви настрадали били жртве ватреног оружја и да над њима није било никаквог дејства и трагова мучења. Просек животне доби убијених је био око 45 година. Није било погубљења, сакаћења тела, било каквог мучења, ни пуцњаве из непосредне близине – сећа се Даница.Иако се и фински тим сложио са резултатима обдукције, њихов вођа, Хелена Рента, одбила је тада да га потпише и рекла да ће то урадити када се поново врати у Приштину.
– Два месеца касније, 17. марта 1999. године Рента је у Приштини одржала конференцију за медије. Убиства етничких Албанаца назвала је “злочином против човечности”. Негирала је српске извештаје да се радило о борцима, и тврдила је да су сви били у цивилним оделима. “Вероватно” и “највероватније” биле су честе речи током њеног излагања – каже судија Маринковић.
На основу тог излагања, осам дана касније, почело је НАТО бомбардовање СРЈ.
Тек 2008. године Хелена Рента, у аутобиографској књизи навела је да је извештај о том догађају писала под притиском тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову Вилијама Вокера и Министарства спољних послова Финске. Признала је да је Вокер у зиму 1999. године тражио од ње да цео случај представи као српски злочин.Србија је на задовољење правде чекала до 2005. године. Тада је судија Маринковић добила позив из Хага како би сведочила о случају Рачак.
– Сведочење сам спремала директно са Слободаном Милошевићем ком је Рачак стављен на терет. Сваки дан сам одлазила код њега у притвор. Он је био запрепашћен документацијом коју сам сачувала. Иако сам могла да оборим доста тачки оптужнице против њега, суд ми то није дозволио. Могла сам да сведочим само о Рачку. И оборили смо га. Од тог мог сведочења, више никада није изговорено “масакр у Рачку”.
Судија Најс није могао да се помири са сведочењем судије Маринковић, па је отишао у Приштину како би нашао доказе и сведоке против ње.
– Био је љут, чак је покушао да ми подметне фотографију на којој је била једна узбрдица и на њој дрво. А испод дрвета леш детета и неке жене. Ја погледам фотографију и видим да је на том делу где су лешеви земља сува. Видим зелену траву и листове на дрвету. Погледам га и кажем да се “случај Рачак” десио 15. јануара, да је свуда било блата и снега и да никако није могло бити траве и лишћа у јануару...
А предмет вештачења је био у чувеном Рачку када је са шиптарским терористима обукао цивилна одела поубијаним бандитима на и то представио као геноцидан акт безбедносних снага Србије против цивила другог генетског кода.
На десетогодишњицу лажног масакра у Рачку, 15. јануара 1999. године, лажни премијер лажне теористичке државе Косово, Хашим Тачи и лажни председник, Фатмир Сејдиу, одликовали су великог стручњака у лажима, човека који је продао своју душу самом Сатани, Вилијема Вокера, Златном медаљом за услуге човечанству. Али шта је медаља од 100 евра за једну битангу колика је Вокер?Он заслужује да му Срби обесе много већу медаљу, она која ће га оборити до самих врата пакла.
Терористи и крвници са Косова су овом приликом истакли да српски злочини никада неће бити заборављени. Данас, 18. година након овог милосрдног анђела Сатане лично, светска мафијашка хазарска дружина је одлучила да помогне албанској националној руљи која би да отима српске цркве и манастире и кроз Унеско их представи као своју личну заоставштину, у прављењу тужбе за геноцид над албанцима.
Хашим Тачи је наконгодину дана од лажног приказивања масакра у Рачку је признао да му је план добро успео. Бивши командант заштитних снага УН у Босни, канадски генерал Луис Мекензи је у изјави коју је дао Фондацији Лорд Бајрон цитирао Хашима Тачија познатог под надимком ЗМИЈА:
Он је признао да је цео лажни масакр у Рачку инсцениран од стране OVK која је пресвукла лешеве побијених терориста у цивилна одела, изрешетала их митраљезима и бацила у ров да би после тврдила да су Срби масакрирали цивиле. Нато је спремно прихватио подвалу јер је то и био заједнички план са јасним узимањем најновије улоге у свету и на дан педесетогодишњице од својег оснивања постао је ваздушна снага ОВК, терористичке организације шиптара са Косова.
Противправно, супротно свим конвенцијама међународног права, започели су кампању против суверене државе, чланице и оснивача УН, ОЕБС и многих других међународних организација.
Хашим Тачи је лично изјавио да су његови терористи убили 4 припадника министарства унутрашњих послова Србије у Рачку. Историјски, цео свет зна за част Србског војника и полицајца тако да то удар на само витештво србског народа и на његову част да у рату брани оно што је његово,а то је територија, национални генетски код и култура.
Даница Маринковић је раскринкала заверу против Срба, оборила случај „Рачак“ у Хагу
– Када смо урадили увиђај у Рачку, било је јасно да је дошло до оружаног сукоба, да се ради о албанским терористима и да нема ни говора о мучењу. Вокер је, ипак, рекао другачије и Србија је бомбардована – каже Даница Маринковић, некадашњи шеф истражне екипе Окружног суда у Приштини.
– Да су ме припадници КФОР-а и албански терористи тог јутра затекли у канцеларији, данас не бих била жива. Одрали би ми кожу – овако своју причу само за Телеграф.рс започиње судија Даница Маринковић, једина жена која зна истину о Рачку, због ког је СРЈ бомбардована 1999. године. Жена која је сведочила у Хагу и подигла потерницу за Харадинајем и Тачијем.
У зиму 1999. године, тачније 15. јануара, догодио се оружани сукоб између српске полиције и припадника ОВК у селу Рачак. Тог дана убијено је 40 припадника албанске терористичке организације. Међутим, тадашњи шеф верификационе мисије ОЕБС, Вилијам Вокер, тврдио је да је српска полиција извршила масакр над недужним цивилима албанске националности.Овакво тумачење послужило је као аргумент усмерен против СРЈ, и као легално покриће за почетак рата, односно, НАТО интервенцију против наше земље.
– Ништа се није десило тако како је Вокер рекао. Све је то био његов унапред смишљен план, уз подршку западних сила. Идеја је била да се Рачак представи као масакр над недужним цивилима и да то послужи као иницијална капсула за бомбардовање – објашњава Даница Маринковић, тадашњи шеф истражне екипе Окружног суда у Приштини и прва која је стигла у Рачак како би обавила увиђај.
То јој је, додуше, било отежано, с обзиром на то да су чак два дана са околних брда пуцали на њу и остатак истражне екипе. Даница је тек трећег дана успела да уђе у село.
– У Рачку смо прво затекли велику количину наоружања, ручне бомбе, сандуке са муницијом, војне униформе, пуне торбе са оружјем. Све смо то скицирали, снимили и пописали, а потом утоварили у камион. Одмах ми је било јасно да је Рачак упориште ОВК, а не село у ком су били недужни цивили, како су западне силе касније представиле.На увиђај су кренуле и екипе Асошиејтед преса и Ројтерса, снимили су све оно што је Даница видела, и записала у извештају. Ти снимци, међутим, никада нигде нису емитовани.– Када сам касније позвана да сведочим о Рачку, ја сам навела имена свих новинара и сниматеља који су ишли са мном, тражила да и њих позову на сведочење, али то се никада није догодило. Снимци су једноставно нестали – каже Даница.
Када је видела тела, одмах јој је било јасно да се радило о оружаном обрачуну и да нема ни говора о мучењу.
– Било је јасно да се ради о албанским терористима јер су на себи имали војничке ознаке, чизме, војничке каишеве, панталоне и јакне. Каснијим претресом остатка села, наишли смо на штаб ОВК, касарну у којој је било бомби, ручних бацача, муниције. Нашли смо чак и свеску са распоредом о дежурствима страже – присећа се Даница сваког детаља који је видела.Српски тим је започео обдукцију посмртних остатака 19. јануара 1999. године. У обдукцији су учествовали судскомедицински вештаци из Београда, Новог Сада, Ниша и Приштине, уз присуство двојице белоруских стручњака и два представника мисије ОЕБС. Фински тим медицинских вештака прикључио се обдукцији 22. јануара.– Закључак је био да су сви настрадали били жртве ватреног оружја и да над њима није било никаквог дејства и трагова мучења. Просек животне доби убијених је био око 45 година. Није било погубљења, сакаћења тела, било каквог мучења, ни пуцњаве из непосредне близине – сећа се Даница.Иако се и фински тим сложио са резултатима обдукције, њихов вођа, Хелена Рента, одбила је тада да га потпише и рекла да ће то урадити када се поново врати у Приштину.
– Два месеца касније, 17. марта 1999. године Рента је у Приштини одржала конференцију за медије. Убиства етничких Албанаца назвала је “злочином против човечности”. Негирала је српске извештаје да се радило о борцима, и тврдила је да су сви били у цивилним оделима. “Вероватно” и “највероватније” биле су честе речи током њеног излагања – каже судија Маринковић.
На основу тог излагања, осам дана касније, почело је НАТО бомбардовање СРЈ.
Тек 2008. године Хелена Рента, у аутобиографској књизи навела је да је извештај о том догађају писала под притиском тадашњег шефа мисије ОЕБС-а на Косову Вилијама Вокера и Министарства спољних послова Финске. Признала је да је Вокер у зиму 1999. године тражио од ње да цео случај представи као српски злочин.Србија је на задовољење правде чекала до 2005. године. Тада је судија Маринковић добила позив из Хага како би сведочила о случају Рачак.
– Сведочење сам спремала директно са Слободаном Милошевићем ком је Рачак стављен на терет. Сваки дан сам одлазила код њега у притвор. Он је био запрепашћен документацијом коју сам сачувала. Иако сам могла да оборим доста тачки оптужнице против њега, суд ми то није дозволио. Могла сам да сведочим само о Рачку. И оборили смо га. Од тог мог сведочења, више никада није изговорено “масакр у Рачку”.
Судија Најс није могао да се помири са сведочењем судије Маринковић, па је отишао у Приштину како би нашао доказе и сведоке против ње.
– Био је љут, чак је покушао да ми подметне фотографију на којој је била једна узбрдица и на њој дрво. А испод дрвета леш детета и неке жене. Ја погледам фотографију и видим да је на том делу где су лешеви земља сува. Видим зелену траву и листове на дрвету. Погледам га и кажем да се “случај Рачак” десио 15. јануара, да је свуда било блата и снега и да никако није могло бити траве и лишћа у јануару...
Штета коју је Србија претрпела је вишеструка. Коришћене су касетне бомбе које су по свим конвенцијама забрањене, осиромашени уранијум и послато је преко 200 000 тона бомби. У светском поретку са мултиполарним системом какав је сада, Србију за наплату штете подржава Народна Република Кина којој је у сред бомбардовања ракетирана амбасада у Београду и у том нападу је погинуло три члана амбасаде у СР Југославији а више њих је рањено.
По последњим информацијама правник из владајуће Српске прогресивне странке је поднео у име Србије тужбу против Нато за наплату штете. Међутим, овом приликом из добро обавештених извора из Србије, можемо саопштити да је председник те странке досадашњи премијер и сада у кампањи за председника Србије, Александар Вучић у ствари марионета Ротшилдове Хазарске Мафије која је главна мета свих народа света који желе ослобођење. по свему судећи, новац које би власти држава дале за исплату ратне штете би се поново вратиле Хазарима тако да ову тужбу Срби посматрају као приватну,а не као акт који се тиче националног.
У прилог томе направљен је и видео који приказује сву симболику Сатаског премијера Вучића за којег постоје разне спекулације на тему сексуалне изопачености и насиља над женама као и душевног поремећаја са дијагнозом параноидне схизофреније.
Такође, цела Србија је упозната са теоријом да је он у ствари син албанског новинара Фахри Муслиу који је радио са његовом мајком зајено у Радио Телевизији Србије.
(Фото: Локално.мк) То и није немогуће судећи по фотографијама, а посебно је интересантан податак да је иста његова мајка била запослена у једном периоду у америчкој амбасади.Знајући на који начин обавештајна служба МИ6 и ЦИА бирају своје кадрове сви наведени подаци могу бити веома близу истине. Чак шта више, имајући у виду да је МI6 учествовала у убиству Зорана Ђинђића, те да је Вучић учествовао и у хватању генерала Ратка Младића, развојни пут овог опасног непријатеља Србије је био веома захтеван, али и обећавајући.
СРБИЈА ЋЕ ТРАЖИТИ ОДШТЕТУ ОД ЗЕМАЉА УЧЕСНИЦА БОМБАРДОВАЊА 1999. У ВРЕДНОСТИ ОД 200 МИЛАРДИ ЕВРА
Нема коментара:
Постави коментар
Оставите свој коментар