,,ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ О БЕБАМА"
Терор у име државе Србије мора бити откривен. Сви који су учествовали у крађи беба морају да буду кажњени за свирепост, злоупотребу службеног положаја, опте ширење панике и лажних вести, узнемиравање грађана, отмице и убиства. Почело је јуче претњом убиством, после којег је осумњичени ухапшен и задржан 40 сати у ПУ Крагујевац где је дао доста информација о налогодавцима.
Србија треба да да солидарност овим људима како би се злочинци, ма који то били, ухватили и одговарали за свако слово, а не само за хиљаде отете деце и тоне суза проливене од стране њихових родитеља, као и безбројне дане душевних болова целе родбине отете деце.
Радиша Павловић је председник Управног одбора удружења ,,ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ О БЕБАМА" .Он је са својим удружењем успео да издејствује да се не усваја никакав нови Закон о несталим бебама већ да се изврши истрага и да се одговорниима суди кроз постојеће законе. Ускладу са овом аргументованом правном победом, Министар Унутрашњих послова, Небојша Стефановић је потписао указ о потреби формирања мешовите комисије и спровођењу независних истрага. Сада се у овкиру полиције неке ситраге измештају на друге полицијске управе, па се пре три дана претило и убиством Председнику управног одбора Удружења ,,ЗА ИСТИНУ И ПРАВДУ О БЕБАМА" . Починилац је ухапшен и изречена му је мера.
Linkovi o sudbinama nestale i nađene dece:
Терор у име државе Србије мора бити откривен. Сви који су учествовали у крађи беба морају да буду кажњени за свирепост, злоупотребу службеног положаја, опте ширење панике и лажних вести, узнемиравање грађана, отмице и убиства. Почело је јуче претњом убиством, после којег је осумњичени ухапшен и задржан 40 сати у ПУ Крагујевац где је дао доста информација о налогодавцима.
Србија треба да да солидарност овим људима како би се злочинци, ма који то били, ухватили и одговарали за свако слово, а не само за хиљаде отете деце и тоне суза проливене од стране њихових родитеља, као и безбројне дане душевних болова целе родбине отете деце.
Roditelji koji su posumnjali da su im deca iz porodilišta oteta, započeli su svoju privatnu istragu, jer to državni organi nisu hteli, i došli su do zapanjujućih rezultata. Od legalnog usvajanja dece u bivšoj SFRJ prešlo se na biznis i otimanje dece iz porodilišta širom Srbije.
Sumnjičavi roditelji, čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji, tvrde da su njihovi mališani s iseljeničkim pasošima odvedeni u Švedsku, Dansku, Norvešku, Francusku, Ameriku…
Oni se, u toj tvrdnji, oslanjaju na nespornu činjenicu da su pre toga mnoga deca iz bivše Jugoslavije legalno usvojena u inostranstvu, u nekim slučajevima, kako se pokazuje – uz korupciju. Kada se taj mehanizam uhodao, tvrde, prešlo se na obmanjivanje roditelja da su im deca umrla u porodilištima, da bi onda mimo njihovog znanja bila prodata strancima!
Bebe iz Srbije su se „osladile“ strancima, i mi smo ubeđeni da je posle velikog broja usvajanja dece sedamdesetih godina prošlog veka i posle toga nastavljen „izvoz beba“ – tvrdi Goran Filipović, roditelj iz Beograda. – Posle oduzimanja dece od majki i volšebnih usvajanja, naše bebe su potom počele da nestaju iz porodilišta. A poznato je, na primer, da u jednom gradu u Danskoj živi veliki broj uspešnih poslovnih ljudi usvojenih iz naše zemlje.
Novi roditelji očito nisu žalili novac da dobiju dete baš iz Srbije, jer smo bili poznati kao zdrava, vitalna nacija, još „neiskvarena“ visokim standardom. Ukazuju i da su, zbog manje ponude nego potražnje i dobrog „kvaliteta“, naša deca u inostranstvu bila veoma skupa.Da je Srbija minulih decenija bila „eldorado za usvajanje dece“, dok su od ovog „biznisa“ mnogi zarađivali, potvrdio je Anders Olsen, koji već 42 godine živi u Kopehagenu. Rodio se 1972. u Slankamenu kao Srđan Milinković. Kada mu je danska majka kazala da su ga kao tromesečnu bebu kupili za 20.000 maraka od Centra za socijalni rad u Srbiji, izbezubljeni čovek je doputovao u Slankamen. Upoznao je prave roditelje, Dušana Milinkovića (88) i Sofiju Bošnjak (63), koja mu je rekla da je po dolasku iz porodilišta, nasilno odveden iz kuće.
Sumnjam da je u to vreme bilo dosta prodaje dece, kao što je slučaj sa mojim bratom – kaže, za „Novosti“, Aleksandra Milinković (44), sestra Andersa Olsena (Srđana).
A tih davnih godina, novine u Danskoj, u kojoj je za nekoliko godina bilo usvojeno 35 mališana, pokušale su našim ekonomskim teškoćama da objasne zašto mi jedini u Evropi, dozvoljavamo „izvoz dece“.
Upozoren sam da se, zbog pravnog formalizma i birokratizma u postupku međunarodnih usvojenja, čak i dece koja su rođena i nalaze se u Jugoslaviji, putem posrednika razvio takav biznis koji je na skandalozno zao glas izneo naše „metode“ kod usvajanja – napisao je početkom sedamesetih godina dr Iv Nedeljković, naučni saradnik Instituta za socijalnu politiku SR Srbije, u izveštaju sa svetskog kongresa o usvajanju, održanom u Milanu.
Prvi roditelji koji su posumnjali u krađu dece
Oni su prvi u Srbiji postali sumnjičavi roditelji i to sa bolnim razlogom. Sava i Ružica Babić iz Inđije, krznarski radnici u penziji, tragali su za svojim sinom Nikolom još od daleke 1959. godine, kada je nestao u beogradskoj bolnici za nedonoščad. Nesrećna majka je stalno imala osećaj da se dogodilo nešto čudno sa dečakom, koji je sa njom proveo samo desetak sati u porodilištu u Inđiji. Godine 1996. Ružicu i Savu poremetio je anonimni telefonski poziv i otkriće da je njihovo treće dete, za koje su mislili da je mrtvo već 37 godina, zapravo – živo!
I tada je bila javna tajna da su poneki danski advokati uzimali dobre svote novca da bi sproveli usvojenje jugoslovenskog deteta. Gde je taj novac završavao, bilo je teško dokazivo, ali se pretpostavljalo da su naše bebe kupovane.
U to vreme, u zakonu o usvojenju nije bilo nikave stavke o stranim državljanima – priseća se Danica Petrović, penzionisana socijalna radnica iz Niša.
Strani državljani su 1967. godine usvojili na teritoriji SR Srbije desetoro naše dece. Iduće godine već je zabeleženo 13 takvih slučajeva, a 1969. – 24. Narednih godina je taj broj rastao.
Početkom sedamdesetih, u Zenicu, Prištinu i Kulu stigla je „porudžbenica“ iz Danske i Švedske za čak 230 naše dece! Tada smo postali poznati izvoznici beba, za koji se svet sve više interesovao.
Stranci su upozoravali da je kod nas prodaja dece biznis
Našu delagaciju na sajmu Svetskog kongresa o usvajanju u Milanu, pre mnogo godina kolege iz drugih zemalja su upozorile da u usvjanju dece iz Jugoslavije postoji komercijalizacija. Tada im je ukazano da se u pojednim državama, kako bi se procedura pojednostavilila, „fabrikovala“ nahočad, čije majke su ostajale nepoznate i koje je bilo najjednostavnije usvojiti. Sve se odvijalo preko posrednika koji je isplaćivao novac, a u prethodnom dogovoru sa majkama. Zato su one krile prave podatke i davale lažna imena prilikom porođaja.
Stranci su, u međuvremenu, pronašli mnogo jednostavniji način da dođu do naše dece, a da i ne vide Jugoslaviju. Tada nije bila tajna da izvestan broj naših radnica zaposlenih van zemlje, rađao vanbračnu decu, a potom ih „poklanjao“ pojedincima ili organizacijama i agencijama za usvojenje.
A u to vreme, na radu u inostranstvu bilo je samo iz Srbije oko 30.000 žena. Zvanično, za šest meseci 1972. godine u Zapadnom Berlinu, na području našeg konzulata u Štutgartu usvojeno je čak 1.300 mališana, vanbračno rođenih u SR Nemačkoj, gde su njihove majke, naše državljanke, bile privremeno zaposlene.
(Novosti)
Нема коментара:
Постави коментар
Оставите свој коментар